Bandere

Neki dan sam gleda nekav video o japanskim željeznicama. Sjede mama i dijete… na zidnom displeju piše kako vlak ide 501 km/h a mama sinu pokazuje prstom kroz prozor… el ono… da mali nešto vidi. Ja ne znam što mali može vidjeti pri toj brzini. Mater mora da mu nabraja ka na traci:

– Sine Čunga Lunga… vidi vulkan… most… tunel… avion… potres jebote!… opa… Tokijo… ajmo van!!! (prošli 250 km puta, mali kurca vidio nije)

Odma sam zamislio mamu kako, u našem vlaku, pokazuje sinu kroz prozor:

– Vidi sine gore na vrh bandere… dvije rode!
– Gdje mama?
– Eno na onoj sedmoj banderi!
– Daleko je bandera mama… ne vidim tako daleko
– Čekaj sine… sad ćemo doći do nje pa ti mama pokaže

(Nakon 2 dana putovanja)
– Mama… jesmol stigli do te bandere?
– Još 5 bandera sine… eto je samo što nije!

(… 7 dana)
– Mama… kaće bandera sa rodama?
– Evo još 2 bandere sine!

(… 28 dana)
– Mama?
– Što je?
– Kaće bandera?
– Koja bandera?
– Pa ona sa rodama!
– Jebga sine… prošli smo ju… evo je 3 bandere iza nas
– Mama… ja ka onaj mali iz Japana!
– Kako to misliš?
– Ni on, ni ja, ništa ne vidimo kroz prozor
(Prošli 10 bandera… a i nisu bile rode nego HEP-ovci)

Kod nas nemaš kartu… kondukter te izbaci van iz prvog vagona… vlak krene… ti pričekaš 8 sati da vlak odmakne i samo uđeš u zadnji vagon… od ukupno 2 vagona.

 

Izvor: Jadranko Hodak

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *