Brufen

U našoj kući Brufen je nešto kao član porodice. Konzumira se poput hleba, za bolove, prvenstveno za zub, glavu itd…

Jutro, rezerve Brufena na minimumu. Apoteka puna, 340 ljudi. Prosek godina 96. Čekam red. Ne postoji ništa na ovom svetu što me više nervira od čekanja. Red u pošti, banci, apoteci, marketu. Kada osetiš tuđi dah na vratu da je 22 milimetara iza tebe. Dođe ti da kažeš, ej ajde malo se odmakni osećam miris viršli što si jeo za doručak. Razmišljam, ajde da pustim ove babe da idu preko reda, da me ne kunu džabe da sam mlad, da mogu da stojim.

Izlazim iz reda, pomeram se u stranu i računam setiće se neko da kaže ej momak ajde tvoj je red. Naslonio se na neku policu. Prolaze minuti, čačkam telefon, fb, slike, poruke, slušam kako starije gospođe pitaju za neki lek zašto toliko košta, zašto je komšinici Stani pomogao a njoj neće… SMOR!

Posle nekog vremena, apotekar glasnim tonom reče: “Momčino, kondomi su ovde kod mene, tu su samo izložena pakovanja.”
Dižem glavu, 440 očiju izbuljenih gleda u mene. Kao da sam došao za kokain.
Povuče me jezik da kazem: “Druže, došao sam po Brufen”…ali nisam rekao, gotovo bilo.

POUKA: Ne puštajte nikoga preko reda VIŠE. IKAD.

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *