Hipokrata mi

Ulazi pacijent u ordinaciju sa kapom, letnje vreme…okreće se, snebiva i najzad upita:

“Doktorice moja, imate li vi Hipokrata ovde?”
Zakletvu, mislite?
“Da.”
Imam…eno je na zidu.
“Ovo što ću Vam sad reći mora ostati između nas troje.”
Dogovoreno!

Skida kapu i pokazuje mi uši…velike…crvene…

Od kad je to tako?
“Od jutros, od kad sam hteo važan da se pravim, j**o me otac da me j*bo. Žena mi znate otišla u gosti,a ovi mangaši me nateraše da popijem neku tabletu, pa da obradujem komšinicu…očin…nije raslo di treba, neg sve u uši ode.”
Pa osećate li još nešto?
“Pa kao da me malo steže u grudi, il sam umislio ne znam.”

Pregledam ga, ništa posebno ne nalazim, ali hajde i EKG da uradimo,da budem sigurna. Vraća sa sa trakom u ruci jos više crven sa još crvenijim ušima.

Pa Milivoje šta vam je sad.
“Pa vidite Vi tu bitangu od srca jel valja, a uši mani i ova tvoja medecinska sestra ko nečitava, što su Vam uši take, pa što su mi uši take. Da je još malo s otim gajtanima petljala ne bi samo na ušima ostalo.”

Autor: Biljana Todorić

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *