Koraci hladne duše

Železnička stanica. Koračam hladne duše. Toliko hladne koliko i ove suze što su mi sišle niz lice. Um preplavljen crnih i gorkih misli. Drhtavih ruku prolazim kroz svoju zamršenu kosu od silnog vetra. Vetra koji nosi istrunule misli.

Jedno te isto pitanje mi muti razum već zadnjih 441 dan. Grdna li majko, zašto njega? Koja li još mati ostavlja svoju čeljad zbog jednog bednog čoveka?

Možda sam ti delovala da me nije ni trunka brige bila za tebe. Ali, emotivno sam i dalje vezana za tebe, gospodjo nesavršena. Majko, gori mi i ovo malo duše što mi je preostalo. Znaš koliko me je i sam razvod tebe i oca neverovatno boleo. Zalupila si vratima meni ispred nosa bez imalo savesti i okrenula mi leđa.
Odšetala i ostavila me da trunem u ovom nepravednom svetu.

Jeste ostao otac sa mnom, ali mesečno ga vidim svega sedam dana. Ostavlja me sa nepoznatim ljudima u kući koje je on dovukao u ovaj rđavi kavez. Živim sa knedlom u grlu.

Ali nije ipak ono bilo jedino pitanje koje me je kopkalo.
Pitam se da li ti ja, tvoja grešna ćerka, proletim bar jednom mesečno na momenat kroz misli.
Da li sam ti bar na minutu falila?
Da li ti nedostaje sva ta pažnja, zagrljaji, svi ti poljupci u obraz bar malo?
Znam da to pokušavaš da neprimetno sakriješ od svih, čak i od svoje mlađe ćerke.

Da li joj pričaš laži o meni?
Da li će ta devojčica mene zamrzeti i da li će smeti ikada u oči da me pogleda?
Da li će biti osramoćena od strane svoje sestre?
Toliko praznih pitanja i nijedne osobe da mi odgovori na njih…

Samo sam htela da ti kažem da imam želju uskoro da odem u crkvu, majko. Da upalim onu malecnu sveću za tebe.
Ali priseti se samo koliko ne volim crkve…

Autor: Dajana B.

One Comment

  1. Bobo said:

    Ovo je istinita prica…a.nista ne boli kao.istina….

    March 5, 2020
    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *