Šalter

Šalter sala FZO. Prva epizoda.

Urbana legenda kaže da na ovom šalteru radi neka gospoDŽa, ali je niko nikad nije vidjeo. Navodno, ona je tu zaposlena već tridesetak godina, ali ni njene radne kolege nisu saglasne kako žena izgleda.

Otprilike je nižeg rasta, “elegantno popunjena”, kratko ošišana plavuša. Visoka oko 190 cm, 40-45 kg, crne kose dužine do pola leđa.
Priča se da ju je neki čovjek zatekao na šalteru prije desetak godina. Od ushićenja je zaboravio zašto je došao, pa je tražio autogram, ali je ona upravo bila nalakirala nokte. Otišla je negdje na propuh da joj se lak brže osuši, i nije se vratila.
Navodno je kolegica sa susjednog šaltera prošle godine čula da je neko prdnuo na šalteru br.4, ali nije nikog vidjela. Kasnije je njen psiholog zaključio da je to bila halucinacija izazvana stresom i PMS-om.

Inače, ovde narod na razne načine prekraćuje vrijeme dok stoji u redovima. Neki igraju jamb, drugi šah ili ispunjavaju križaljke. Ovi mlađi fejzbuče, a svaki od njih ima po 3-4 eksterne baterije u rezervi.
Jedna baka je jutros dobila i aplauz jer je upravo završila sa pletenjem jubilarnog stotog para priglavaka, od kako je stala u red.

Hranu i vodu nam donosi familija od kuće, da ne izgubimo mjesto u redu. Obiđu nas i oni što na sportskim događajima prodaju kikiriki i košpice.

Stariji pričaju kako je bilo bolje za vrijeme rata. Kažu, dolazili oni iz humanitarnih organizacija, pa bilo konzervi, ulja, brašna…lakše je bilo stajati u redu.

Ipak, nismo svi uporni. Evo, maloprije izađe jedan dedica iz reda. Kaže, odoh ja kući, bolje da umrem tamo nego ovde u redu.

Toliko za sada, nastaviće se…

Poslala: Erna Petaloudes
Autor: Dragan Oljača

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *