Surova realnost

Ljudi vole da kažu da je mnogo važno da si u braku, i to na vreme, da ne propustiš nešto. To što te on tuče iza namaknutih zavesa i to što ti njega zbog toga varaš nije toliko važno, ipak nedeljom svi skupa idete u crkvu, na pričest. Sve će to Bog rešiti.

Važno je da se ne razvodiš, razvod je težak za decu, mnogo teži nego odrastanje u „porodici“ natopljenoj nasiljem i uvredama. Važno je da ste svi zajedno, svako se ponekad potuče.

A ko se tuče, taj se voli, jel tako deco?

Važno je da si zgodna, čvrstih sisa, isturene guze, čistog zategnutog lica, da imaš dobar filter na pametnom telefonu što ti kupio glupi roditelj, jer on veruje da ne smeš da odudaraš od drugih. I ne smeš, najvažnije je da se stopiš, da budeš uvek dopadljiva devojka od hiljadu lajkova koja kad padne mrak stavlja vojnički kaiš oko vrata, pokušava, uvežbava pokrete, priprema se, ako zatreba.

Budi poželjna, budi svima dopadljiva, budi svoje telo, svoja tek narasla dojka i tek propupela vagina, budi svoja preplanula koža, opeglana kosa, nacrtana obrva. Pusti mozak, on te samo zbunjuje, kad ti je razmišljanje bilo šta dobro donelo? Nikad. Normalno.

Kad ti neko umre, zauvek nosi crninu, samo će u tom slučaju ljudi znati da ga žališ. Krv koja lipti iz duše u trbuh se ne vidi, a ljudi moraju da vide bol, jer oni sve zaključke donose isključivo na osnovu onoga što vide. Nemoj slučajno da si se nasmejao prvih 40 dana. Ko se smeje, taj ne tuguje. A ti treba da tuguješ.

Obuci dete u haljinicu od tila kad kreneš na savetovalište, jer koga briga jel zdravo za vakcinu, da li sisa, da li dobro spava, kako je tebi, da li se snalaziš… Važno je da je dete LEPO.
Lepota je sve.
Lepota je postala merilo uspeha i garant lične sreće. Nemoj da se zezneš pa da slučajno dete odvedeš u vrtić u helankama i majici, samo raskoš.

Pa ne mora se baš svaki dan spuštati niz tobogan.

Završi fakultet koji mrziš da bi roditeljima ispunio želju. Ipak te oni školuju.
Hvali muža svuda, jer više od svega je važno da ljudi znaju da ti imaš požrtvovanog muža, hranitelja porodice, to što više ne možeš očima da ga vidiš, njih ne treba da zanima.
Obavezno posti, sredom i petkom, pa onda čekaj ponoć da se omrsiš i napiješ. Idi u crkvu jer ti si veliki vernik koji ne razgovara sa majkom, oca kune, namešta otkaz koleginici.
Dete uči da su ocene sve. To obavezno. Stavi znak jednakosti između petice i uspeha. I nikad mu ne veruj kada ti kaže da je utučeno, čuj utučeno u 13-oj, šta će biti u 33-oj? Ma, mrš u sobu na učenje!

Danas, više nego ikada pre, postalo je važno, važnije od svega, da izgledaš srećno, ne da li si i zaista srećan, da izgleda da imaš dobar brak, ne da li si i zadovoljan u njemu, da rodiš, ne da li to i želiš, da budeš mršav, ne da li si zbog toga gladan i utučen, da imaš novac, ne i šta si zbog njega žrtvovao, da ideš u crkvu, ne i kakva ti je duša.

Živimo u društvu posmatrača i izlagača, važno je samo ono što se vidi spolja, očima.
Zato se ljudi silno trude da urede izlog, da bi drugi ljudi mogli da kažu to je ok ili nije ok.
I to onako, usput, na prvu.

Autor: Jovana Kešanski

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *