Празник новчаник

Разговор који прекида непријатну тишину за шанком…

И шта је на крају било са Санелом?
Каквом бре Санелом?
Ма она, што је требало да се видите… није Санела него… Санета?
Не знам о чему причаш…
Она из компјутера што си хтео да се видиш…
Не зове се Санета бре будало него се знамо с нета.
Е па то, знам да је из неких огласа…
Каквих огласа? Како ти замишљаш Интернет мајке ти? Као “Пан еротику”?!
Па него како се нађете ако нема оглас?
Е… заборави…
Мени то с компјутерима болесно.
Шта ти је болесно?
Па то… за мување, то ми некако за педере и педофиле…
Ја нисам ни педер ни педофил.
Пааа…
Педер нисам свакако…
Ај добро… ал свеједно… то је за оне што немају муда…
Мајке ти? А како ти то радиш?
Пааа, лепо… обучеш кожњак… платиш јој пиће… ставиш на кључеве привезак од неких скупих кола…

Мора да их мењаш ко чарапе, јеси имо ти некад неку рибу уопште?
Јесам.
Говоримо о женској особи која је била са тобом.
Јесам бре, ево баш сад летос…
Не могу да се сетим, подсети ме…
Па на мору је било, зато не знаш…
Аха, и шта се десило? Како сте се упознали?
Продавала је сладолед.
Јел? И?
Ја дошо и реко да оћу капри…
Мајсторе, и шта је било даље?
Ма мене рибе не воле јер немам паре, ето то је…
Не воле те јер си дијабола.
Ма не сери бре…
Углавном, ништа није било са Санетом, која се иначе зове Весна.
Што?
Немам појма, нисам јој се свидео, ваљда…
Даш мени њен телефон?
А шта ће ти, среће ти?
Па да пробам ја кад је тебе одјебала…
Озбиљан си?
Ајде немој си љубоморан, тако се то ради, ти ниси ништа успео да направиш, сад ја да пробам…
Океј, пиши… баш ме занима шта ћеш је питати.
Јел да се представим као твој ортак?
Наравно да не, смисли нешто…
Аха… А јели, шта она воли, мислим овако и то…
Не знам, откриј, мени није успело…
Јер немаш тактику…

А твоја тактика је?
То је тајна…
Јасно…
Ал планирам да будем мистериозан и јединствен!
То већ јеси.

Рецимо, сви се налазе на Тргу, ал ја ћу да предложим неко друго место, да јој заголицам машту, да види да нисам као остали, капираш?
Аха, и где ћете да се нађете?
Па не знам, код Дома синдиката рецимо…
Прајслес…
Е, и онда на неко скупо место, на клопу…
Одакле ти кинта?
Па ваљда ће и она нешто да плати…
Одвешћеш рибу на скупо место и очекивати да она плати?
Имаш ти тријес евра да ми даш?
А бре?
Па мислио сам ако можеш да ми позајмиш једно четрес евра док не прођу празници.
Ма бежи бре… ти комплетно ниси свој.
Не стварно, ја сам зато и дошо, треба ми нека кинта… Мислим, нећу ни да зовем ову, шта да радим с њом, знаш и сам да никад нисам ни имо рибу… него треба ми педес јура да премостим празнике, ако можеш, враћам до петнестог…
Јао бре…
Ај плиз…
Зар није било прво тридесет?
Ма овако је лакше, педесет је округло.
До ког петнестог враћаш?
Јануара. Ма без бриге, добићу до тад лову од Симкета, треба код њега у тржном центру да радим као Деда Мраз, за све празнике…
Ти?
Да… и неке пакетиће делим клинцима… Већ сам повадио све што ваља, плазму и бананице и то, имам у ранцу ако оћеш, остали неки камиончићи и флипс и…
Крао си деци из пакетића?
А не треба им, реално, не поједу ни пола смокија… Даш кинту ортаку?
Ае…
И платиш ову туру а? Мислим, глупо да ми сад зајмиш паре а ја платим, а?
Ае…
Е сила си! Ај видимо се чим прођу празници. Дођи један дан да видиш како ми стоји костим, има да падају младе маме ко кладе…
Колико сутра, даш и мени пакетић?
Ма могу и одма, имам ту у гепеку…
Зајебавам се бре, ај видимо се…

 

Извор: Дударим

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *