Skip to content

Ne moš dugodiš ljudima pa to ti je

– Ideš kolima negde?!
– Dobro veče Ljubiša, kako si?
– Ne kenjaj bre, gde ćeš?!
– Idem do kapije nešto i do gradilišta.
– E ODLIČNO!
– Drago mi je da te to raduje.
– SIPAJ MI VODU NA APARATU U OVE DVE FLAŠE!
– Dobro.
– I POŽURI NAZAD!
– Nemo’ se ispustiš kad te molim, evo sve si se usukao, počeo si da ličiš na Peđu D Boja ili Karlu Del Ponte, meni njih dvoje liče ki jaje jajetu.
– Ne seri nego donesi vodu!

Posle petnajs minuta

– Izvoli.
– Šta je to?!
– Pa voda Ljubiša jebemu dan ona’.
– Pa ima samo jedna flaša.
– Pa jedna.
– Dao sam ti dve!
– Slažem se sa tvojom konstatcijom.
– Pa gde je druga?!
– E NE BI VEROVAO ŠTA SE DESILO! Stanem ja na aparat, i sipam ti jednu flašu i ostavim.po strani da ćuti onako, i krenem drugu, kad me zaskoči omanja grupa Etiopljana, oni love noću na pojilu, crni ki ugarak, ne vidiš ih.
– ….

– Ja sam probao da primenim taktiku samoodbrane koju sam naučio u izvidačima, ali nije uspelo, to malo, to brzo, to besno, to sikće, jedno vreme sam mislio da me napale tri Sanje Marinković!
– Zaboravio si flašu na aparatu, priznaj lepo.
– Nisam.
– Nego?!
– Stavio sam je na krov od kola, krenuo u rikverc, ona pala, pregazio sam je ki korona Lombardiju.
– ….

– Pa jebi ga u dupe Ljubiša, dešava se. Evo ti ova flaša što si mi dao.
– Gde joj je čep?!
– E NE BI VEROVAO ŠTA SE DES….
– MORE MARŠ BRE U PIZDU MATERINU NENORMALNU!

Autor: Nemanja Cvijetić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *