Skip to content

Sve je skupo

Najjači su mi ovi koji uđu u neki od restorana na Jadranu… sataru kazan škampi… 10 kila brancina na ražnju… zimsku lopatu dagnji na buzaru.. kubik ipo kamenica… onda sve to zaliju prvorazrednim vinom… šampanjcem koji je izvađen iz Titanika a na boci još zakačena ruka kapetana broda… pa tako prežderani okače račun na internetska prostranstva i napišu “Bezobrazno skupo”… i zaspu.

Takvi kad se u jutro poseru, govno im vrijedi 2 iljade kuna jer je unjem ostalo neprovarenih škampi… brancina… a kad pišaju, pola mlaza leti šampanjac pola vino. I onda oni nama, nama koji paštetu prevrćemo nebil joj našli cijenu, oni se nama žale da je skupo to što su požderali.

Pa majku ti jebem, ja kad u trgovini vidim cijenu za konzervu Rio Mare… ja glavu okrenem da oči neopečem. Kad sam iša na neki rođendan, greškom sam uzeo neko vino (krivo sam cijene gledao)… ova kad ga na kasi turila kroz bar-kod pištolj pa se prikazala cijena od 160 kuna… zadnje čega se sjećam, neki čojk razgrće ljude i viče “Dajte mu zraka”… reko “Jebo te zrak, vraćaj bocu na policu!”. Kilu teletine kupujem kad nađem jamce. Brancin? Jebo ja sam sebe lopatom sa bauštele ako vas lažem, ja ne znam kako ta živina i izgleda. Nikad ga jeo… ni brancina… ni oradu… ni grdobinu. Ka što me od malena učilo da struja ubija, tako me naučilo da je ta riba skupa. Za mene je brancin trafostanica. Šampanjac? Najbolji je onaj talijanski… i to kad na staru godinu nakrkaju trgovine njime… košta 9 kuna… ima okus po cedeviti koja je prošla kroz motor zetorovog traktora… u ponoć nazdravljaš, ne znaš oš jutra dočekat. Od sastojaka za brudet imam samo jebenu palentu.

Pa krutejebo… kad sjedneš u restoran… i ture ti jelovnik u ruke… valjda prvo gledaš cijene! Ko normalan, na ovom svijetu, prvo naruči… pojede… prdne… pa kad ode… sere okolo da je skupo?

Jel ko kad kupio zimske gume pa srao okolo da su skupe? E to je to!

 

Izvor: Jadranko Hodak

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *